FOTO: Izložba neotkrivenog umetničkog dragulja Novog Sada

U prepunom salonu Muzeja Vojvodine, u utorak uveče otvorena je retrospektivna izložba primenjenog umetnika Dragana Radovanovića.

Stvaralac koji je preminuo pre nešto više od godinu dana na pragu osme decenije života, ostavio je iza sebe prelepa dela koja je stvarao tokom karijere duge pola veka, a mnoga od njih su prvi put izložena. Jedan od njegovih najpoznatijih radova je i "Golub mira" koji je bio zvanična maskota Novog Sada 1997. godine.

Prema rečima Olivere Radovanović, supruge pokojnog umetnika, koja je i autor izložbe, Dragan je kao umetnik, vajar i dizajner ostao neotkriveni dragulj glavnog grada Vojvodine. Ona se tokom otvaranja osvrnula na neke najvažnije momente njegovog opusa.

– Prvi je "Ključ grada Novog Sada" koji je potpuno nepoznat javnosti i nikad nije bio izlagan. Napravio ga je krajem sedamdesetih. On je voleo Novi Sad i zato nije nikakvo iznenađenje što ga je on inspirisao da napravi svoje prvo delo izliveno u bronzi. Spojio je Dunavom reljefne obrise Novog Sada sa obrisima Petrovaradinske tvrđave i dobio je ključ grada, kakav verovatno nema niko drugi. Pun entuzijazma, kako priliči mladosti, on je taj ključ ponudio gradu na poklon, ali nije naišao na razumevanje. Još nekoliko puta je pokušao da ga pokloni, ali bezuspešno i od tada je taj ključ bio zatvoren u ormanu i o njemu se nije više nikad pričalo. Sada sam ga posle toliko vremena  izvukla, i pokazala da je on nekako simbol onoga što je Dragan voleo, i kako je živeo. Tiho, mirno, a zapravo veličanstveno – rekla je Olivera.

Izvaljani golub, koji je 1997. godine izabran povodom proslave 250 godina Novog Sada, postao je maskota grada, što je umetnika posebno obradovalo.

– Kada je počeo raspad Jugoslavije mi smo imali 42 godine. To su najbolje stvaralačke godine, ali onda su došli ratovi i vojske i umetnost je zaćutala. Kada je u drugoj polovini devedesetih smenjena Miloševićeva vlast u nekoliko gradova u Srbiji, pa i u Novom Sadu, došlo je do ozbiljne promene u vođenju kulturne politike. “Golub mira“ imao  je svoj uzlet kada ga je Balašević 1998. odneo Sarajevu na poklon na svoj prvi posleratni koncert. U manjoj verziji Dragan je tog goluba pretvorio u pištaljke koje su mnogi koristili u vreme opšte pobune protiv Miloševića 2000. godine. Nažalost, ovaj golub odavno nije maskota grada jer kako su se vlasti smenjivale, tako je i golub zaboravljen – rekla je Olivera Radovanović.

Dragan Radovanović se bavio i vizuelnim uređenjem pojedinih delova Novog Sada. Detalj koji je i danas sačuvan i pored kojeg svakodnevno prolazi veliki broj Novosađana, je ulaz u pothodnik u centru grada.

Ona je naglasila da je njen suprug bio jugoslovenski, vojvođanski i novosadski umetnik, čije se stvaralaštvo vezuje isključivo za dvadeseti vek, ali da nije bio čovek novih tehnologija. 

Izložene skulpture, crteži, slike, nakit i dizajn predstavljaju zanimljiv, atraktivan materijal koji je uglavnom prvi put prikazan. U holu muzeja je fotografija o Radovanoviću koja ga je ovekovečila dok stvara,  a na uvid javnosti postavljen je i njegov umetnički alat, ali i lične stvari kao što su lula i naočare.

Direktor Muzeja Vojvodine, Drago Njegovan, je kazao da je Dragan Radovanović poslednje tri decenije svog stvaralačkog pregnuća u najvećoj meri posvetio tom muzeju i da je zato njihova dužnost bila da prirede njegovu retrospektivnu izložbu i da odštampaju katalog. Pokojnog stvaraoca je opisao kao talentovanog i vrlo disciplinovanog, koji je zbog tih osobina postao i poželjan primenjeni umetnik.

Na otvaranju nastupio je hor "Sveti Stefan Dečanski", a prisutnima se obratila i muzejska savetnica Suzana Milovanović, koja je zajedno sa koleginicama Aleksandrom Stefanov i Draganom Jovičić bila saradnica na postavci. Izložbu je otvorio poznati dizajner fotografije, Ivan Karlavaris.

Postavka se može pogledati do 22. marta u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. 

Biografija Dragana Radovanovića: Rođen je 29. aprila 1949. godine u Beogradu. Osnovnu školu je završio u Sarajevu, a Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu gde je maturirao 1968. godine. Na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu je 1970. godine upisao vajarstvo, a 1975. je diplomirao. Na istom fakultetu je magistrirao šest godina kasnije. Od 1975. godine je radio kao dizajner u Urbisu, a od 1989. je prešao u slobodne umetnike. Bio je član UPIDIV-a. Tokom karijere dobio je brojne nagrade i priznanja za svoj rad. Dragan Radovanović je preminuo 25. novembra 2018. godine. Iza sebe je ostavio suprugu Oliveru, sinove Stojana i Nemanju i šestoro unučadi.