Evo koliko će iznositi povećane penzije od januara

Najnovije povećanje penzija od oko 11 odsto biće isplaćeno u januaru naredne godine. 

Najviša penzija u Srbiji sa najnovijim povećanjem dostići će 255.231 dinar, dok je 2012, od kada Fond PIO objavljuje statistički bilten, iznosila 112.197 za 42,5 godina staža.

Najniža penzija za isti period, za kategoriju zaposlenih i samostalaca uvećana je sa 12.898 na 27.711 dinara.

Najviša je oktobru, pre povećanja, bila 230.145, a najniža 24.987 dinara.

Većina penzionerske populacije, koja broji oko 1,65 miliona ljudi, prima između najniže i prosečne ili prosečnu penziju, koja je porasla u decembru ove godine na 50.700. 

Međutim, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi ipak se smanjilo.

Onim penzionerima sa najnižim primanjima svakako bi od lineranog povećanja više odgovarao model koji primenjuju i neke zemlje u okruženju: da se podvuče limit i dok najsiromašniji ne stignu do proseka, oni iznad njega ne dobijaju povišicu, pišu Večernje novosti.

Ipak, sagovornici ovog portala objasnili su da to ne bi bilo u skladu sa našim Ustavom i svako ko bi tužio državu zbog diskriminacije dobio bi spor.

Penzije u najvećem broju slučajeva ne zavise samo od učinka koji je zaposleni imao tokom radnog veka, već i od toga kako je njegova firma finansijski stajala u vreme dok je radio, i kolike je poreze i doprinose uplaćivala, ali i od toga da li je tokom devedesetih i tranzicije uopšte uplaćivala dažbine.

– U kategoriji najnižih penzija dosta ima onih kojima u najgorim godinama nisu uplaćivani porezi i doprinosi, a Fond PIO ne može da isplaćuje penzije drugačije izuzev na osnovu uplaćenih dažbina – rekao je ekonomista Ivan Nikolić.

On je dodao da je problem nastao kada je visina penzije umesto na osnovu 10 najboljih godina rada, počela da se računa na konto celokupnog radnog staža.

– Kako vreme bude prolazilo i smanjivao se broj ljudi koji su izašli oštećeni iz tranzicije, manje će biti i takvih minimalnih penzija – objasnio je Nikolić, naglasivši da bi se sada problem mogao rešiti samo kroz socijalne transfere, odnosno podršku države.

Sa ovakvim mišljenjem složila se i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

– Nemali broj radnika tokom celog radnog veka primao je minimalne zarade, pa im je i penzija sada nedovoljna za pristojan život. Ali, nije fer da za to budu kažnjeni oni koji su npr. 40 godina odvajali velike iznose za poreze i doprinose, tako što će biti uskraćeni za povećanje penzije. Rešenje vidim u pomoći države najugroženijima preko isplaćivanja trinaeste penzije ili na sličan način – rekla je sagovornica Novosti, ističući da bi trebalo pooštriti i kontrole uplaćivanja poreza i doprinosa.

Podaci Fonda PIO za prošlu godinu pokazuju i da su žene, zbog dužeg životnog veka, prosečno primale starosnu penziju 21 godinu, a muškarci 17, dok su invalidsku žene primale 23, a muškarci 20. Kod kategorije samostalaca, žene su prosečno primale penziju 14 godina, a muškarci 11, a kod kategorije poljoprivrednika, muškarci 17, a žene 23.

Penzionere je dodatno obradovala i vest da je već sada najavljeno novo povećanje prinadležnosti za kraj 2025.