Dr Stevan Dragosavljević, fizijatar: Pomoć lekara sve češće traže ljudi od 35 godina

Dr Stevan Dragosavljević, fizijatar: Pomoć lekara sve češće traže ljudi od 35 godina

Preko 80 posto punoletnih osoba je bar jednom imalo napad bola u kičmenom stubu. Problemi koje izaziva sedeći način života danas se sreću kod sve mlađe populacije, a manifestuju se bolom i/ili ukočenošću u leđima, vratu, ramenima, kolenima... Do kakvih to negativnih posledica može da dovede i kako da pomognemo sebi time što ćemo ih izbeći, razgovarali smo sa fizijatrom.

Dr Stevan Dragosavljević je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije (ili kraće fizijatar), zaposlen na Klinici za medicinsku rehabilitaciju u Kliničkom centru Vojvodine. Trenutno je i šef odseka rane rehabilitacije navedene velike ustanove. Konsultativno radi u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika "ST medicina." Uža oblast njegovog interesovanja su problemi sa kičmenim stubom i perifernim zglobovima, sa akcentom na degenerativne bolesti, što je danas i najzastupljenije u opštoj populaciji. Edukovan je i za manuelnu terapiju (popularno kod nas nazivanu "kiropraktika" i "osteopatija"), koju, po potrebi, primenjuje u radu.

Od našeg sagovornika saznajemo mnogo korisnih stvari, od toga koji su česti problemi koštanozglobnog sistema radno sposobne populacije, kako se prepoznaju i leče, i najvažnije, kako ih preduprediti.


Zbog čega Vam se najčešće javljaju pacijenti?

– Upravo zbog toga što je i predmet mog interesovanja, a tu dominiraju tegobe u vezi sa kičmenim stubom. Neki pacijenti se javljaju zbog problema u gornjem, odnosno vratnom delu, neki u donjem delu leđa, gde su zahvaćeni grudni i lumbalni deo. Isto tako dolaze i zbog problema sa ramenima, kukovima i kolenima, kao najčešćim lokacijama tegoba. Bol je razlog broj jedan i kod većine njih dominantna tegoba, posle čega su to ukočenost ili smanjena pokretljivost, a za njima slede trnjenja i pečenje kože, vrtoglavica... Vrlo često pacijenti dođu zbog jedne stvari, a prilikom pregleda se otkrije da su problemi i širi.

Koja je prosečna životna dob pacijenata koji traže pomoć fizijatra?

– Gledajući unazad deset godina, situacija se promenila. Pre samo deceniju bila je velika dominacija populacije starije od 65 godina, a danas smo došli do izjednačavanja frekvence radno sposobnog stanovništva i penzionera. Nažalost, definitivno se pomera starosna granica ovih pacijenta, pa možemo reći da su to sada ljudi preko 35 godina.

Prema Vašem mišljenju, šta je razlog tome?

– Definitivno način života, jer genetiku nismo toliko promenili poslednjih decenija. Danas se od najranijih uzrasta deci uskraćuje kretanje (naravno, nenamerno), što je vrlo štetno. Moramo povesti računa o tome da stvorimo uslove da se deca od rođenja što više kreću i da nikada tokom života ne zaboravima na značaj redovnog kretanja. Mi smo kao "mašina" koji je napravljen za kretanje u prirodi, ako se ne krećemo, ona vrlo ubrzano stari i gubi funkcionalnost. Mi danas i kod mladih ljudi od dvadesetak godina neretko primetimo izražene znakove smanjene pokretljivosti delova koštanozglobnog sistema, što smo ranijih godina viđali skoro isključivo kod starijih osoba kao posledicu starenja.


Kako im Vi kao fizijatar pomažete?

Pregled je polazna tačka od koje se kreće kad pacijent ima tegobe, jer detaljnim ispitivanjem pacijenta se jedino može dobiti uvid u čemu je problem. Nekad je samo pregled dovoljan da se postavi dijagnoza, a u određenom broju slučajeva se traže neke dijagnostičke metode. U "ST medicini" na raspolaganju imamo kvalitetan rentgen aparat, CT uređaj i ultrazvuk mekih tkiva, koji rade vrsni radiolozi, dr Turkalj i prof. dr Lukač. Zatim, EMNG, kojim se ispituje stanje perifernih živaca. Ne treba zaboraviti DEXA metodu, kao zlatni standard za postavljanje dijagnoze osteoporoze i praćenje efekta lečenja, kojom se bavi reumatolog dr Zvekić Svorcan. Kad se zaokruži priča oko dijagnostike, onda govorimo o tretmanu.

Koje su delotvorne terapije?

– Na raspolaganju imamo prvo "naše ruke", odnosno ono što možemo uraditi odmah pokretanjem ili nameštanjem određenih delova tela (mauelna terapija). Nastavio bih sa ranije poznatim fizikalnim modalitetima, gde bih najpre izdvojio kineziterapiju, odnosno vežbe. Smatram da retko koji pacijent može da završi tretman bez vežbi. Svakako će dobiti savete za vežbe, što kod nas, što u kućnim uslovima, a pored vežbi često primenjujemo i ostale agense. Pritom mislim na određene elektroterapijske procedure, kao što su interferentne struje, elektroforeza lekova, ultrazvuk, laseroterapija, magnetna terapija i moderniji vidovi, kao što je Shockwave terapija (odnosno terapija udarnim talasima), namenjena razbijanju sitnih "kamenčića" u tetivama, koji su vrlo česti na ramenu, peti, stopalu. Ne treba zaboraviti da će većini pacijenta stanje zahtevati da se propiše neki od lekova (za smanjenje bolova, mišićne napetosti, pomoć oporavku živaca itd). U okviru "ST medicine", za potrebe konsultacije u vezi odabira najboljih lekova za izražena bolna stanja radi i supspecijalista medicine bola, prof. dr Aleksandar Knežević. Naglašavam, da većina kolega, kao i ja, smatramo da je on trenutno jedan od najboljih stručnjaka za tu oblast u regionu.   


Od modernijih aparata za lečenje bola u različitim delovima kičmenog stuba sa/ili bez širenje u ekstremitete (cervikobrahialgija, lumboishialgija, radikulopatija…) u "ST medicini" bih izdvojio i sto za trakciju, kao vid dekompresione terapije. Koristi se za mobilisanje određenih delova kičmenog stuba (vratnog ili slabinskog). Taj aparat izvodi strogo dozirano, minimalno, ali efikasno, razdvajanje sitnih fasetnih zglobova (čiji funkcionalni blok je verovatno najčešći uzrok bola u kičemnom stubu), zatim povećanje razmaka između tela kičmenih pršljenovi (što je čest uzrok pritiska na nervne strukture koje se tu nalaze i samim tim uzrok ozbiljnih tegoba na tom mestu ili duz ekstremiteta npr lumboishialgija). Takođe, ovakvim delovanejm se istežu i okolni mišići, što može imati blagotvorno delovanje. Sam aparat na osnovu telesne mase pacijenta izračunava početnu dozu i dalju progresiju povećanja doze, a sve se radi u vrlo bezbednoj zoni i sprovodi je edukovan terapeut koji prati odgovor pacijenta prilikom svake terapije. U našoj Sali za vežbanje je sto za trakcije star svega godinu dana i spadа u najkvalitetnije na svetskom nivou, na čemu možemo zahvaliti menadžmentu ustanove. Iskustveno, možemo tvrditi da kod najvećeg broja pacijenata dolazi do poboljšanja stanja nakon primene trakcije. Naglašavam da se podrazumeva kako je propisivanju terapije prethodio detaljan pregled koji je indikovao istu. Uglavnom se propisuje 10 ili više terapijа, jer je toliko potrebno za pun efekat, iako kod najvećeg broja se poboljšanje oseti na samom početku. Terapije je potrebno sprovoditi donekle u kontinuitetu, odnosno svakodnevno. Neretko, pacijenti sami traže produžetak baš ove terapije, jer osećaju da im pomaže.


Koji bi bio konkretan savet Vas kao specijaliste za naše sugrađane?

Promena stila života. To od svakog lekara zahteva dozu umetnosti, jer najčešće je nemoguće da ljudi tek tako promene posao ili višegodišnje dnevne aktivnosti. Dakle, treba u životne okolnosti svakog čoveka inkorporirati ono što mi kao lekari želimo, ne remeteći suviše njegov komfor i interesovanja, kako bi on sutra bio bolje. Na sreću, najveći broj pacijenata ne zahteva velike promenu životnog stila, već samo više kretanja, vežbanja, istezanja... Danas imamo dosta mladih ljudi koji vežbaju, ali njihovo vežbanje bude neprilagođeno za njihovo stanje, pa se tu stil vežbanja mora drastično promeniti. Ljudi danas sede po deset časova dnevno i tu tri puta nedeljno treniranja nije dovoljno. Znači, moramo da promenimo nešto u tih deset časova, da prekinemo te periode dugotrajnog sedenja, da prošetamo, da ne stavljamo sve što nam treba na dohvat ruke, da se krećemo do posla, da pauzu na poslu iskoristimo za šetnju, da planiramo aktivne godišnje odmore...

Koliko pacijenti prihvataju savete za promenu stila života u tom smislu?

– Najčešće ih prihvataju u akutnoj fazi, kad ih boli, a dugotrajno se proređuje izvođenje naučenih vežbi. Doslednost u vežbanju je ključna. Mi generalno, kao nacija, bismo morali poraditi na svesnosti vežbanja, jer zdrav život je nemoguć bez vežbanja. Globalno popularna engleska reč "wellness" se može prevesti kao "osećaj dobrog življenja" takođe upućuje na vežbanje. Većina istraživanja pokazuju da ovom osećaju mnogo više od zdrave ishrane, kvalitetnog kreveta, korišćenja vitamina ili luksuznh letovanja doprinosi pravilno vežbanje. Samo ono daje lep osećaj i samopouzdanje u snagu i pokretljivost sopstvenog organizma.

Oceni vest:
19
5

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Davor

    pre 42 dana i 5 sati

    Odličan doktor, modernih shvatanja. Meni i mojoj porodici je svojom stručnošću i pristupom pomogao.

    Oceni komentar:
    1
    5