Dobro veče, Novosađani, svima vama kojima nije dobro

Od nedelje mi u glavi odzvanjaju reči, odnosno, uzvici divne Jelene Stupljanin sa blokade Železničke stanice: "Nismo dobro! Nismo dobro! Poginuli su ljudi zbog korupcije, zbog vaše neodgovornosti..."

Pa onda:

– Kitite grad, pravite nas ludima, igrate se našim emocijama! 

I potom:

– Zato smo ovde danas, zato što se osećamo prikovani ekserima i oni hoće da nas ubede da je to normalno. Pa, nije normalno, ljudi! Pa, nije normalno! Alo, nije normalno... Nećemo da dozvolimo da ovo bude normalno!

I sad mi idu suze na oči dok samo kopiram njene povike koje detaljnije možete pročitati OVDE.

Ako mislite da patetišem, nisam jedina i to sam znala i pre nego što je ova glumica rekla:

– Pa, mi svi, ljudi, svaki dan plačemo... To je normalno.

I znam da se na hiljadu ljudi u tom momentu trglo i pomislilo "nisam jedini/jedina".

Žao mi je što su divni govori Marčela i vajara Markovića, bar u mom srcu i glavi ostali nedovoljno procesuirani, ali jednostavno, ovo je bilo toliko upečatljivo... Neću vam spominjati ranjenike (imate u snimku).

Jedan od upečatljivijih poteza bio je "performans" našeg mladog sugrađanina koji je legao ispod crnog flora i, očajan kao i mnogi drugi, izjavio da mu je "ovoliko nade ostalo da će nekad nešto da se promeni" i da "umire", figurativno i bukvalno.

– Želim nešto da promenim, ali ne umem sam – kazao mi je ležeći na ledenom betonu dok su moja glava, ruka, telefon i deo tela bili prebačeni preko crne trake...

I mislili smo da je tu kraj tuge za taj dan...

Kada je blokada završena, ubrzo su se desile dve stvari:

1. Čistoća je brzom brzinom došla da obriše tragove "krvi" na putu i

2. Kad smo, smrznuti, stigli svojim kućama, saznali smo da je umrla 24-godišnja studentkinja Anja Radonjić iz Paraćina i da nema više "14 minuta za 14 žrtava" već ovog petka stojimo i ćutimo 15... 

PETNAESTA ŽRTVA: Preminula jedna od pacijentkinja teško povređenih u tragediji

O tome da li se čekalo da se blokada završi da bi se objavila ova tužna vest, meni je zaista grozno i da razmišljam, ali sigurna sam da nisam jedina koja je tako pomislila. Ako je tako – njima na dušu...

Ponedeljak je protekao u saopštenjima, zahtevima, prepucavanjima između vlasti i opozicije koju je, čini mi se, najviše, najglasnije i na najprizemniji način vređela predsednica parlamenta (verovatno ima i gorih, ali ne pratim ih toliko, a to je ionako namenjeno njihovim biračima) a onda se pojavila najava ProGlasa da se uključuje u akciju "Zastani Srbijo".

Akcija će biti održana sutra od 11.52 do 12.07 u celoj Srbiji, a danas su nas iznenadile Anjine kolege iz Beograda koji su napravili uvertiru i prekinuli predavanja  na 15 minuta:

Profesori i studenti dva beogradska fakulteta prekinuli nastavu na 15 minuta (VIDEO)

U utorak – iznenađenje!

Tog dana nas je iznenadila opozicija, ne zato što nije bilo realno očekivati neku sličnu akciju, već zato što su njen početak izveli u tajnosti.

FOTO i VIDEO: Tenzije ispred novosadskog suda, poslanici, odbornici i aktivisti blokirali zgradu, policija ih gura iznutra

Bilo je veoma uzbudljivo, burno i tužno, prvo zato što se decenijama vrtimo u krug i gulimo đonove jer nismo sposobni da izaberemo valjanu vlast i drugo jer smo opet u situaciji da su u prvim redovima gospođe koje bi trebalo da uživaju u zasluženoj penziji, a ne da stoje na hladnoći držeči parole u rukama:

I, gle čuda,  i gospođa s leve strane bila je profesorka, baš kao i ona iz moje prošle priče, a i ona je. prema rečima "glavešina", upakovana u najgori paket... Ne želim sada da tražim šta su govorili o ljudima koji traže pravdu, ali znam da su njeni bivši đaci iz OŠ "Jovan Popović" preplavili Fejsbuk objavama i komentarima o tome kakav je sjajan pedagog.   

Ispunjeni zahtevi?

Juče je bila druga, a danas treća blokada suda koju su, uz manji broj aktivista "na svojim leđima (bukvalno)" izneli uglavnom opozicioni poslanici, odbornici uz deo stranačkog članstva i manji broj građana.

Juče smo imali i dve ostavke – Tome Mone i one bivše ministarke poljoprivede za koju sam tek skoro čula da je direktorka "Infrastruktura železnica Srbije", OK – v.d. direktorka, ali, kako rođaci?!

Pa prestanite više da ih rotirate, normalno je da nemaju pojma o tome šta rade. Možda taman i uđu u štos a vi, pardon – ti ih prebaciš, na skroz drugu stranu. I sad siroti njih dvoje, em nisu ništa radili, em nisu imali pojma šta ko radi, sad se o njima priča da su krivi...

A danas, opa –  hapšenja, i to 11. Sve je čudno, Vesić se malo i izleteo da nije uhapšen već sam došao, ali stvarno je neobično da policija koja radi na 3-4 fronta – Novosadski sud, beogradski mostovi, juče i rektorat, sada uhapsi 11 lica i niko ništa ne vidi i ne snimi.

Možda su to neka eHapšenja, sve je moguće. 

A sad, ko ima viška živaca nek sluša šta će o opoziciji da priča ON (danas u 17.20) za kog oni kažu da čekaju da se njegovi inicijali pojave među uhapšenima.

Završen treći dan blokade suda, građani pozvani da sutra u 11.52 zastanu 15 minuta na ulicama NS i cele Srbije

Takođe, opozicija podseća da nisu ispunjeni zahtevi koji su navedeni još na protestu 5. novembra: ostavke M. V. i M. Đ, otvaranje tajnih ugovora, a potom i, nakon hapšenja ljudi posle protesta – njihovo oslobađanje.

Priči nikad kraja, vidimo se sutra u 11.52 negde u gradu da odamo počast tim mladim ljudima na čijem mestu je mogao biti bilo kod nas... I od vas...

Još jedan dirljiv crtež sarajevskog umetnika o tragediji u Novom Sadu (FOTO)

Nešto pozitivno

Da se ne bismo ugušili u onim suzama s početka teksta, uvek nas ta umetnost nekako iščupa.

Pored već spomenute solidarnosti Beograđana i građana Srbije i regiona, pohvaljujem podršku Akademije umetnosti svom uhapšenom studentu.

"Nije umetnički ćutati": Novosadska akademija zahteva hitno puštanje na slobodu njihovog studenta i drugih uhapšenih pod istim okolnostima

Reljine kolege mu skoro svakodnevno organizuju akcije podrške:

Aktivnosti u okviru podrške Relji Stanojeviću u petak i subotu na Akademiji umetnosti

I za kraj, jedna posebna predstava od koje se na početku malo plašite (jer traje skoro 5 sati), onda vas nasmeje, rasplače, podseti na fore vaših roditelja i baba i deda, na vašu porodicu. Onda vas podseti i na neke toponime i događaje koje ste odavno zaboravili, a svi su se desili iste godine – "1981"... Glumci vas sve vreme gledaju u oči i imate osećaj da se poznajete jer i vi ste možda u deliću te priče... U stvari nije to predstava, to je život kroz koji nas maestralno vode vrhunski glumci (imam svoje favorite, ali ne bih da izdvajam jer su svi odlični) i čije konce stalno pokušavate da pohvatamo kao kad čitamo knjigu s mnogo likova... 

Novosadsko pozorište: Predstava "1981" kroz životne priče čuva uspomene na naše pretke

Toliko za danas u prvoj "dobroj večeri" (šta ću kad je zimsko vreme i rano pada mrak)...