Devet odsto prevremenih smrti novorođenčadi vezano je za aerozagađenje

Naučnici sa Harvard univerziteta su u svojoj studiji dokazali da povećana izloženost vazduhu zagađenom PM česticama povećava rizik od pojave autizma za 31 odsto u trećem tromesečju trudnoće i za 64 kod novorođene dece.

Genetičar Miodrag Stojković kaže za Euronews Srbija da postoje studije koje su to dokazale.

– Recimo žene koje su u trudnoći izložene tom vazdušnom zagađenju nažalost češće dobiju potomstvo koje će kasnije oboleti od autizma – rekao je on.

Povećan rizik ne znači nužno da će se autistični poremećaji ispoljiti, ali taj faktor treba shvatiti kao upozorenje.

– Svi mi imamo neki rizik u sebi koji ne mora da se ispolji kroz manifestacije bolesti. Ali, kad se kaže povećani rizik, to znači da mora da se obrati pažnja upravo na to, a to je način života, kao što je recimo ishrana. Dijeta koja se takođe povezuje sa pojavom autizma, ali i zdrav život onoliko koliko možemo da utičemo na to je u stvari izbegavanje upravo zagađene ljudske sredine. U našoj zemlji nažalost i to ne možemo zato što mi, kao Srbija, kao zemlja spadamo u najzagađenije zemlje na svetu i to vrlo često se objavljuje i vidi se ta lista da smo uvek negde pri vrhu lestvice po zagađenom vazduhu – napominje Stojković.

U poslednjih dvadeset godina broj osoba sa autizmom porastao je za 30 odsto, kaže Stojković.

Ta činjenica se može tumačiti i napredovanjem dijagnostike, ali se svakako kao razlog navodi savremen način života i sve veća zagađenost.

– Stopa mortaliteta u Srbiji od ukupnog aerozagađenja daleko je najveća u Evropi. Tu postoji specifično istraživanje koje kaže da jedan mikrogram više PM2,5 čestica u vazduhu dovodi do vidljivo većeg negativnog uticaja kod zdravlja ljudi. Vrlo je zabrinjavajuće da je devet odsto prevremenih smrti novorođenčadi vezano za aerozagađenje – rekao je za Euronews Srbija član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović.

Koristeći zvanične podatke državnog monitoringa, NEA je objavila izveštaj "Vazduh 2022" u kom se konstatuje da je najmanje devet gradova u Srbiji imalo prekomerno zagađen vazduh i s tim stanjem se ušlo u 2023.

– Vazduh je i dalje u Srbiji prekomerno zagađen. Neistina je da je vazduh čist osim u gradovima. Obično se isti gradovi nađu u vrhu - Užice, Valjevo, Novi Pazar, Beograd, Smederevo, dok je Bor nešto bolji, ali samo zato što od maja ne radi topionica – ističe Jovanović

U prva tri dana 2023 godine dozvoljeni nivo zagađenosti je bio tri puta premašen na mernim stanicama. Jovanović ističe da su mere formulisane u novom Programu Vlade upućene pre svega institucijama, kao i da, "niko ne može da kaže da novca nema".

– Mere su ovog puta potpuno legitimne u takozvanom Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine. To je sveto pismo za institucije. Tu se prvi put, od 8. decembra, priznaje da je do sada građanima servirana neistina – da je ovo normalno i da tako treba da bude. Tu se govori i o prevremenoj smrti i o bolestima i o troškovima lečenja aerozagađenja, i da su veći od troškova koji treba da se ulože u smanjenje zagađenja. Mere u Akcionom planu jasno ističu da treba uticati na izvore – na ložišta, industriju, naš famozni TENT, kao i saobraćaj – objašnjava.

Govoreći o nekim konkretnim merama koje su potrebne, Jovanović je naveo hitnu promenu velikog broja individualnih ložišta, kojih ima, kako kaže, oko milion u Srbiji, oko 300.000 u Beogradu. On smatra da godišnje treba najmanje promeniti 100.000 ložišta u Srbiji.

Kao drugu meru, naveo je da TENT ne loži više smesu koja se zove lignit, a spoj je zemlje, vlage i mazuta.

Pored toga, naglasio je da bi trebalo ograničiti zagađivače kao što su topionica u Boru, da više ne bi mogli nekontrolisano da zagađuju. Upitan, da li to znači zaustavljanje privrede, Jovanović je rekao:

 – Ne, to znači poštovanje zakona. Nigde u svetu se ne posmatra da se mora birati između ekologije i ekonomije. To je pogrešna postavka.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Euronews Serbia.