COMMUNIQUÉ: ZIMSKA DEMAGOGIJADA

Da li da stavimo parket ili laminat u predsoblje? Uf, nemoj mi stalno ta teška politička pitanja!

Jedan sam od onih što veruju da je uglavnom sve politika i da nema apolitičnosti. Imam vrlo antičko shvatanje poltičnosti i one koji skoče da kažu kako njih politika ne zanima niti dotiče, u sebi odmah nazovem terminom kojim su nazivani u antičko doba. Reći da te politika ne zanima je vrlo politička izjava. Čak i ja takav, ponekad hoću svojih 6 i po sekundi odmora od politike, po danu. I ne uspeva mi! 

Otkako svaka politička opcija u mainstream ponudi ima svoju i estetiku i vokabular i miris i biologiju i geografiju, biranje između najobičnijih stvari postalo je nešto poput izlaska na izbore, svakog časa.

Ovaj šaht je zdrljan i ne može tako! Pa, na šta to liči!  - Opa! Mrziš Vučića i reforme! Hoćeš da kažeš da su DS šahtovi bili bolji i lepši? Jebo te Pajtić, znaš!  Ima i primera u drugom smeru, da se razumemo (Stojte, galije botovske, sputajte krmad moćnu!).

Zima je i minus ne jenjava tokom celog dana, a Novi Sad se greje svojim lokalnim ujdurmama i uvek je zabavno videti po kojem kriterijumu će nešto biti tema dana ali šta god to na kraju bude, ostavi se jedno 89% prostora za diskusiju na relaciji vlast-opozicija.

Ledena šuma bila je tema nekoliko dana. Za neupućene: Neko je rešio da u Dunavskom parku napravi stazu-klizalište sa pratećim sadržajima. Nešto što bi trebalo da ne izaziva veće podele u zajednici. E, evo ti ga na! Ideja je skoro pa skroz OK, ama realizacija smrdi nečovještvom. Rade nešto, grade, a cela stvar čak i na debelom minusu vonja na klepačinu javne love i pretvaranje iste u privatnu. Finansiranje Ledene šume mnogo je sumnjivo. Zašto grad privatnu firmu tako zdušno gađa novcem? Na to sve, u lokalnim medijima koji nisu pod toplim zagrljajem SNS, možemo pročitati vest da će park biti van domašaja ljudima koji ne žele da plate ulaz u Ledenu Šumu. Ja tu građanski popizdim i odem da vidim celu stvar izbliza, pokušavajući da svemu pristupim sa kakvim-takvim tabula rasa stavom.

Park nije ograđen niti van domašaja šetačima i može se proći kroz njega, besplatno kao i uvek. Jedan deo je komercijalizovan ali OK, nije smak sveta. Gnev me je prošao i ostalo je samo neslaganje mene i nadležnih koje je sasvim u domenu estetike ali... Volim što ima funkcionalno klizalište u gradskom parku. Ne volim što sve izgleda kao kad umesto da popraviš zube, ti odeš da ih izbeliš.

Zatim je tu i politizovano pitanje gradske proslave Nove godine. Neko je svim lokalnim samoupravama naredio da se ima ulupati pun falus para u kamufliranje naše gologuzije šarenim sijalicama. Za tu razmeru kamuflaže neophodni su hektari jakih LED dioda. I pod tim svetlima ima da pevaju zaslužni estradni pregaoci, zna se koji i gde im je raspored. Nama zapao Čola. Odmah krene priča: To je dar bogova naše politike koji su sve udesili da nas ništa ne košta. Hoće vrh estrade gujscu da mrzne maltene džabe, jer vole reforme i to su im sve drugari u vlasti pa se lako dogovore oko nacionalnih prioriteta. Učiniće nam Čola!

Kao reakcija na pijano milionerstvo (izraz mog ćaleta za nerazumno rasipanje love), javi se inicijativa da se od terevenke odustane jer imamo važnijih stvari u koje treba usuti sredstva. Partijski funkcioneri inicijativu odmah proglase za demagogiju, koristeći ono čime njih najčešće gađaju kad se služe demagogijom.

Jeste malo cheesy kad se sintagma "bolesna deca" tako olako bacaka unaokolo, ali činjenica je da mi zaista imamo malo prečih stvari od omogućavanja Čoli da kupi novi auto jer mu se u starom napunila pepeljara. I to ne znači da treba da u mraku šapućemo Srećna Nova godina, gurajući se oko zapaljenog bureta, nego da samo malo slavlje prilagodimo situaciji. Lokalni izvođači, manje megalomanije i sve OK. Ako smo sekli uvo da krpimo dupe, daj da krpimo dupe a ne da od odsečenog uveta pravimo futrolu za Ajfon 7s.