COMMUNIQUÉ: SVE BI JA TO POSLO U KASARNE!

Još jedan drastičan primer rešenja koje je sve vreme pred nosom a mi ga ne vidimo zbog percepcije...

Ne bih da žurim sa zaključcima ali, u trentuku dok ovo pišem, napolju sve izgleda, zvuči i miriše kao proleće. Koje smo svi mi sreće, ako ovo budete čitali koliko sutra, osveta zime može već biti realizovana.

Nekako s proljeća, navikli smo na odmrzavanje budalesanja i oni kojima je to primarna delatnost, ponovo ubace u petu. Ovog proleća nosi se staro dobro ratno huškanje. Za sada, da kucnem o drvo, trend nije zaživeo. Jednostavno, ispada da je mnogo teže naložiti raju da ratuje kada se svi još sveže sećaju prethodnih pljač... Slavnih ratovanja a i imaju sad internete i kontakte sa drugom stranom. Onda ne možeš prodavati Davorine Popoviće koji srpsku nejač bacaju lavovima u čuvenom sarajevskom zoo-vrtu ili ulje na platnu Uroša Predića s kraja 19. veka kao foto-dokaz ludila Tuđmanovih neoustaških bojovnika. Ne kažem da ludaci ne rade predano dan i noć da i internet okrenu u svoju zlu korist ali, za sad im ne ide.

Uz zveckanje zastarelim i zarđalim oružjem ide i priča o vraćanjima vojnog roka, oživljavanju riknute vojske i generalno, loženje na kasarne i sve u njima.

A šta ima u kasarnama? Pa, uglavnom ništa. Pravo ništa. Većina ih je prazna ko ukleti škotski zamak. Od vojske, tu su njih petorica koji se smrzavaju u portirnici, na smenu ljušte staru Pan Erotiku, pripitomljavaju kuce, mace ili veće glodare koji su se tu nastanili i, uopšteno rečeno, slabo vraćaju Kosovo i Krajine...

Te prazne i beskorisne kasarne često se nalaze na pristupačnim i lepim lokacijama u gradovima. U Novom Sadu znamo bar jednu onu ogromnu koja krasi pejzaž oko Katoličkog groblja, Futoškog parka i Jodne banje. Pokušali neki kreativni i vredni ljudi da joj udahnu novi život i smisao kad je već van svake sumnje u izvornoj nameni preminula. To nije moglo da može! Nemož da mi se neki umetnik i razne sekaperse tu nastane i da prave te njine stvari koje su šarene i ubijaju postavku sivo-maslinastog uma. To bre sazidano da se unutra uči da se bude muškarac i da se poginjava za otadžbinu koko god da treba a ovi bi da tu usele ljucka prava i umetnos... NE MOŽE!

OK, ne može... Bolje da stoji tako ko džinovska čvoruga na čelu grada i da, ko i čvoruga, čekamo da splasne. Gledali ste one 1000 godina posle ljudi naučne emisije na Diskaveriju?

U lepo vreme šetam Novim Sadom i nikada ne prestajem da se čudim kako prostorije političkih stranaka zauzimaju fenomenalne pozicije. To sve ili strogi centar ili neka lepa stara, a održavana zgrada ili baš nova, koja plače za boljom namenom. Svako je za svog vakta namestio papire i dodelio to svojoj ekipi na narednih 999 godina. Ligaši zaposeli onu lepotu na Trgu mladenaca. Radikali drže zgradurinu kod parka i Banovine. Slobinci uzeli najstroži centar i arhitektonski biser. SNS ima jedno 398 ekspozitura svuda po gradu. Ne znam gde je glavni štab DS ali ne verujem da su ubogi podstanari na Adicama...

I, glasom Radovana Trećeg: Evo rešeeenja! To sve išutati odatle i poslati u kasarne!

Ove desne stranke (a ima li kod nas ne-desnih uopšte?) se ionako lože na vojsku, kasarne i sve to. Zaboga, pa pored onog zamka vlade u sred Beograda,u kojem imaju kancelarije, sale i sve što za upravljanje državom treba, oni su išli u kasarnu u Niš da malo tamo budu. Za čije babe zdravlje, nikom ni tad a ni danas nije bilo jasno.

Lepo sve stranačke prostorije prebaciti u prazne kasarne. Ogromne su. Neka ih oni unutra urede kako žele. Realno, njima ne treba više od prostora za jednog čoveka jer su im stranke jedan čovek. Ostali samo statiraju, dižu ruke i otvaraju usta kao Muppet lutke, sa rukom u dupetu.

I svi srećni! Brkati oficiri ustupili svoje prostore onima koje oni (siroti) smatraju pravim patriotama, a ne nekim fićfirićima a Novi Sad dobija hiljade kvadrata divnog prostora u gradu za kulturu, umetnost, ugostiteljstvo...

Brzo će ta 2021. Daj da bruku i sramotu potrpamo daleko od očiju  stranaca koji zalutaju ovamo.