COMMUNIQUÉ: POTPUNO IZMIŠLJENA PRIČA FRUSTRIRANOG PISKARALA

I botovi su ljudi, iako to na prvih 7476854 pogleda ne izgleda tako...

Tokom mog pokušaja da postanem sociolog, imao sam fazu učenja unapred. Ništa onako štreberski. Jednostavno, bio sam iskreno naložen na materiju pa sam čitao sve što mi padne pod ruku. Tako sam, ždrebajući pred rudu, uzeo da se, dve godine pre kurikuluma, bavim izučavanjem osnova sociologije rada. U udžbeniku sam pročitao pasus o kojem sam često razmišljao kasnije, testirajući tezu iz njega. Ukratko prepričano, to bi bilo: Ljudske delatnosti koje smatramo radom i vokacijama su odavno određene i sve novo što se pojavi, može se uglaviti u postojeće kategorije radnih mesta. To su samo verzije koje se razlikuju po tehnologiji i tako tim finesama...

Kad bih prvi put čuo za neko jako savremeno zanimanje, probao bih da ga uklopim u tezu. A onda sam čuo za internet-botove...

Novosadski restoran brze i nezdrave hrane, 23.57, radni dan...

- Ala nas je izdrndo, ali brzo smo još i sve uradili – kaže žena stara 40 i nešto godina i zagriza čizburger.

- Bogami, sedeli bismo mi tamo do pola noći da nam nije naš genije napravio... ljubim te u glavu pametnu... Skriptu? Je l’ tako kažeš? – radostan je čika od oko 50 leta i sa puno divljenja gleda u momka od 20 i nešto koji ćopa pomfrit. Momak mu onda skromno odgovori: - Skripta, da. To je samo mali kod. Jednostavno ali pomaže, on učini da ti tvoja I. P. adresa... 

- Ma, znam šta radi. I bogu fala!

- Kad je Boško pozvao i reko da se vratimo a mi sve pogasili i bili bukvalno na vratima... I još kaže da moramo da preko onih minusa koje smo nakucali da stavimo duplo više pluseva. Mislila sam da ću da svisnem. Evo, lepo... – javlja se druga teta. Crvenokosa, oko 50 godina. Radni vek proveden u javnom preduzeću, svetli sa nje kao neonska reklama.

- A brate mili – uleće drugi muškarac, otprilike vršnjak prvog. Takođe poseduje jaku auru bilo kog od glavnih likova Državnog posla. - Kad je Danas i kad je onaj Janković, uvek se lupaju minusi. I eto, sad su valjda pisali nešto kao protiv njega. Ne znam da li je baš protiv ali nije bilo pohvalno, nešto su ga prozivali za izbore. Predsedničke...

- Ko da ja čitam! Kažu koja adresa i šta da pičimo i ćao. Mi nismo ništa pogrešili. Nije Boško ni rekao da jesmo. Ali, mora da se popravi. I popravili smo. Dobro je – zadovoljan je prvi tip. A, i gladan je.

- Ljudi moji, samo kad sam se onog Tvitera oslobodila. Ajoj, to je muka živa. Dosadno a stalno iskače. I nema da ti Fića napravi tu... skriptu. Mora sve peške. To ne bih više radila, nema šanse. Ko radi za vikend?

- Ja. Ali to mogu sama i možda će moći od kuće – odgovara joj koleginica.

- Boško je rekao da će to Beograd. Otvara se neki put, tunel... jebem li ga. Ali to će biti nedelja i uradiće Beograđani. Nije put. Hala neka... Ne znam... Ti ćeš to sama moći ako njima treba ispomoć.

- Plata je u ponedeljak! – prekida ih Crvenokosa radosno.

- E, to! Odma’ mi lakše. A ne žalim se. Daleko bilo... Je l’ mi bacimo ove tacne ili će doći cura...?

Sedeo sam u separeu pored i slušao, kao da sam se linkom uključio u sednicu tajnog društva za koje 99 odsto ljudi ni ne zna da postoji. Žvakao sam lagano, da mi mljackanje ne pokvari prijem zvuka. Pravi botovi, bokte! Ljudi koji sede u nekoj kancelariji i lažiraju javno mnjenje i dobiju platu za to. I uopšte se ne pale na svoj posao. Kao da rade u pekari. Nula odsto političnosti i strasti. Neki lik im kaže šta i gde da rešetaju i oni odrade i idu dalje, na sledeći sajt, tekst, video.

Video sam bigfute kako sa Elvisom voze leteći tanjir i ništa nisam zabeležio! Ostaje samo moja priča a ko će meni verovati kad sam i sam predmet njihovog rada? Zvučim kao još jedan ogorčeni u nizu primalaca njihovog bukakea minusa. Zaista nisam mogao. Bio sam potpuno zabezeknut onim što slušam. Kakva opuštenost. Kakva proizvodna traka i radnici koji posle nje dolaze na okrepljenje!

I gde spadaju botovi u onoj klasičnoj klasifikaciji radnih mesta? Šta bi, u ranijim vremenima, bio ekvivalent botovskom poslu? To je osoba koja kombinuje zaduženja: novinara, propagandiste, špijuna, pandura, potkazivača, seoskog dobošara, ćate. Osoba koja je u isto vreme lažov, beskičmenjak, poslušnik, očajnik, jajara, disciplinovan, predan poslu, organizovan, ravnodušan na neki bizaran način.

Kažem vam, ja sam se tek pola sata kasnije setio da ih prezirem. Sve pre, a i dosta posle toga, bila je fasciniranost banalnošću.