COMMUNIQUÉ: KAČI! KAČI TO SVE REDOM!

Zašto uvek uz ono što nam treba i što želimo, moramo da dobijemo i jako mnogo onoga što nam ne treba i ne želimo?

Obično naslov ovih mojih pripovetki napišem na kraju ali sad počinjem od njega. To grozno “Kači to sve redom!” bila je rečenica kojom me je moja pokojna baba Jovanka maltretirala prvu deceniju mog života a označavala je naredbu da ne mrckeljam po tanjiru i da moram sve da pojedem. Ja sam mrzeo većinu stvari koje nam je spremala u odsustvu mame i onda bih tako sedeo i viljuškom lovio ono malo jestivog i podnošljivog u porciji. Sto puta sam je pitao zašto ne mogu da pojedem samo ono što mi se sviđa? Koja je svrha da me toliko kinji? Kod babe nema logike, ima samo moranje. I žuta, plastična varjača.

Tako jasno i precizno mogu da odredim trenutak od kada sam odrastao. Momenat od kada sebe smatram odraslim čovekom nije ni prvi seks ni vozačka dozvola ni tuča ni plata nego onaj trenutak kada sam stekao moć da Ne kačim sve redom. Da jedem samo belo iz Eurokrema. Da dubim sredinu. Da bacim kraj viršle. Da nikad više ne okusim boraniju. Da obučem košulju bez potkošulje. Da izbacim kamen iz cipele života i uzmem samo ono što mi se hoće. Naravno, skoro niko to nije uspeo da dovede do savršenstva jer je ili previše skupo ili nemoralno. Ali, jurimo 20/20 rezultat koliko god možemo.

Baba Jovanke sam se setio u ovom kontekstu kad sam gledao najnovije planove za građevinsko i infrastrukturno prčkanje po Novom Sadu. Nama jednostavno nikako da svane dan kada ćemo sami moći da odaberemo nešto što želimo a da ne moramo da pojedemo i boraniju uz to.

Pročitam vest da su gradski stričevi i očusi odlučili da naprave kružni tok na mestu gde se spajaju Bulevar Cara Lazara i Fruškogorska ulica. Najčistija moguća srca pomislio sam: Evo je! Konačno jedna razumna ideja. Grad Novi Sad napraviće nešto smisleno, korisno, potrebno! Novosađani sad već imaju zavidno višegodišnje iskustvo u kružnim tokovima i možemo da gledamo makar Užičane sa visine. Taj kružni tok nam tamo baš treba. Naprednjaci će napraviti nešto korisno i zaista napredno. Kome ruku da stegnem? Kome javno da odam priznanje?

Ali... Falus! Ne može samo kaprićoza. Mora kereće govno odgore.

Kružni tok će imati fontanu po uzoru na onaj zločin protiv očiju na Slaviji u Beogradu. I biće dobro ako ostane samo protiv očiju. Original na Slaviji je i zločin protiv ušiju i protiv makar još dva čula. Sad se inicijalna radost svela na molitvu da naručioci posla ne budu skroz dosledni u kopiranju beogradskog čuda. Ne gine nam džiberska rugoba za opsenjivanje prostote i ugrađivanje.

I sve je ovde večito tako... Može most ali tamo gde nam ne treba. Može spomenik ali nekom kretenu. Može akcija protiv kriminala ali da se privedu (pa puste) uzgajivači sa saksijama. Može sve ali da to zapravo bude ništa.

Ima da Kačimo to sve redom i da se ne pitamo za logiku i alternativu. Oni su smislili i skuvali nam a mi gutamo. Znaju bolje od nas šta nam treba i nekako uvek iz toga izađu znatno bogatiji pa odu da jedu krtinu i med iz Medenog srca a nama ostave masno, žvakavo i rado nas podsete da je dobro da i toga još ima.

I tako će biti dok ne odlučimo da odrastemo...