COMMUNIQUÉ: BOGOODJAVLJIVANJE

Ovde je bog rekao doviđenja, laku noć i odjavio se, baš onda kad se odjednom pojavio...

Sećam se dana, slobodarskih i progresivnih devedesetih godina 20. veka kada je, kudikamo organizovanije i sa više plana i skrotuma, opozicija takođe pokušavala da skine sa trona totalno poludeli režim. Tada je bilo užasno moderno da se svako opoziciono okupljanje ili akcija ilustruje nečim iz crkvenog kalendara. Tako sam i zapamtio većinu svetaca i njihove zapovedne dane. Te Rušimo tiranina o Svetom Haralampiju, te Vidimo se braćo o Petrovdanu... Na kraju, ludak pade na neki običan datum i niko ni ne pomenu Svetog Foku Baštovana a ni ostalu mučenu ekipu koju SPC slavi tog dana.

Kada su 1991. Srbi primili hrišćanstvo, imao sam oko 11 godina i bilo je veoma zanimljivo posmatrati ceo proces uživo i izbliza. Jedanaestogodišnjak baš ima mesta u loži, što se toga tiče jer je uterivanje vere počelo i najviše se osetilo u školama. Danas Sava Kovačević, sutra Sveti Sava. Prvom Savi porasla brada, dohvatila ga nekakva alopecija i izrastao mu tanjir oko glave. I onu čojanu partizansku uniformu zamenio je nekakvom pelerinom na krstove. Uredno poslagane kao keramičke pločice.

Svi smo u najkraćem mogućem roku naučili da ga crtamo a ja to doveo do mehaničkog savršenstva i time se čak i materijalno okoristio, radeći deci ratnih profitera (danas gospodarima novosadskog urbanizma i građevinarstva) radove za likovno, srpski, istoriju, tehničko... Mislim da u matematiku ipak nisu uspeli da uguraju Svetog Savu. A i da jesu, tu od mene nije bilo vajde.

Pored tih vizuelnih promena, stvari su se izmenile i socijalno. Što je religija dublje ulazila u društvo, iz njega su izlazila ovozemaljska zadovoljstva kao što su čokolada, nova obuća, benzin u rezervoaru automobila, pa i sam automobil. Nama su ga drpili o Mitrovdanu 1993. Nastupile su veoma posne godine...

A običaji, bokte mazo! Koliko novih, zabavnih pravila. Koliko novih prilika za slavu, rituale i obrede. I stalno je neko dodavao nešto novo i izbacivao nešto što mu se nije dopadalo. Koliko slava, krštenja, ukopa i venčanja, toliko novih magijskih sesija. Ovaj ide unatraške preko praga na Badnje veče. Onaj se nije kupao od Svetog Ilije do Svete Petke. Deca bacaju orahe preko trafo-stanice uoči Uskrsa. Fenomenalno!

Neko se tu setio da počne (ili vaskrsne) tradiciju plivanja u ledeno hladnoj vodi reka, jezera ili čega god na Bogojavljanje. Ovoga su se odmah latili isti oni koju su imali više od keca samo iz fizičkog a od ostalih znanja i veština imali su poznavanje obijanja trafike i odazivanje na svaki mogući poziv u svaki mogući rat koji je Milošević organizovao.

Evo, hrišćanski priznajem greh. Umro sam malo od smeha kad sam malopre pročitao da se ove godine nekoliko plivača za časni krst javilo danas u svoje dispanzere sa teškim upalama pluća. Baš o Svetom Jovanu. Ne valja se!

Ovogodišnje Bogojavljanje u Novom Sadu obeleženo je i tradicionalnom distribucijom bogojavljenske vodice. Vozio sam pored Uspenske crkve juče baš dok je ritual trajao. Svešteno lice je bacalo magiju, stojeći na plavo-beloj cisterni gradskog vodovoda a nekih pedesetak vernika je ispred nje padalo u trans i guralo se da prvi popiju sveže namunjenu vodu iz donje pipe. Naravno da sam odmah parkirao i prišao da vidim izbliza ovo. Uglavnom starije, zabrađene gospođe su prednjačile. Oko njih su bili oni matorci u braon-sivim tonovima, karakterističnim za ovakva okupljanja bilo gde u istočnoj Evropi. Nazad je bilo nekih 7-8 mlađih žena u poodmakloj trudnoći. Svi su na laganom minusu čekali da zraci koje pop baca iz ruku i očiju od vode sa najviše kamenca u ovom delu sveta naprave čarobni napitak.

Ali, ogromna većina vernika nije takva, uvek neko kaže. Većina su umereni.

Šta to tačno znači? Ne veruju baš da je žena nastala od rebra muškarca i da zmija govori i nudi jabuke ali poštuju tradiciju i rade kako većina oko njih radi. Hoćeš da kažeš da uglavnom znaju da je to sve smešno i pomalo tužno ali da se ne bune i teraju po ustaljenom, ne želeći da nešto promene i donesu stvarni napredak u svakom smislu jer veruju da su usamljeni a da većini nema pomoći?

Čekaj bre! Je l' i dalje pričamo o religiji ili o politici u Srbiji?