NOVOSAĐANI: Kad DJ Crni Dule vrti ploče, groove se podrazumeva

Mnogi bi rekli da je gramofonska ploča medijum prošlog veka, ali vinil u 21. veku, ne da nije posustao, već je doživeo pravu revoluciju. 

Kompakt diskovi i striming platforme su na kratko preuzeli primat, ali stara slava gramofonske kulture nikad nije nestala. Tehnologija pucketavog zvuka preživela je digitalnu najezdu kao svojevrstan otpor brzom i površnom načinu života. Može se reći da ploče muziku čine opipljivom. Ta estetika, dimenzije, vađenje iz omota, sveti obred prepun rituala, imaju posebnu draž i zvučna satisfakcija koja sledi nameštanjem igle je nemerljiva.

Zahvaljujući i DJ kulturi, vinil nikad nije prestao da se proizvodi i prodaje. Duško Nikolić, u Novom Sadu znan kao DJ Crni Dule, upravo je jedan od zaljubljenika u ploče i vrti ih po klubovima, festivalima i svadbama više od 20 godina, a za DJ pultom je već tri decenije. 

− Rođen sam i odrastao na Salajki, gde i dalje živim. Prošao sam celu školu sporta u Slaviji, od fudbala preko košarke do rukometa kod Bunje. Volim stripove, odrastao sam uz "Stripoteku", Hugo Prata, Princa Valijanta i celu italijansku ediciju. Tako sam i počeo da crtkam, pa me je to odvuklo u Školu za dizajn "Bogdan Šuput". Nisam nastavio da se bavim dizajnom, osim što sam pravio plakate za svoje nastupe. Muzika me je privlačila otkad znam za sebe i bila je uvek uz mene. Kao dete bi na prve taktove bilo kog ritma, đuskao i njihao se (smeh). Ljubav prema muzici je na mene preneo verovatno stric, koji je jedno vreme živeo kod nas, a nasnimavao je kasete i skupljao ih. Tako sam i ja kao klinac počeo da pravim kolekciju svojih kaseta i u osnovnoj školi po rođendanima krenuo da puštam muziku. U srednjoj školi sam i ploče počeo da skupljam, ali jednog momenta sam ih sve zagubio. Ne sećam se šta je bilo sa njima, da li sam ih poklonio nekom, podelio ljudima (smeh)… − rekao je na početku razgovora DJ Crni Dule.

Svoj prvi javni nastup imao je u "Žutoj kući" kad ga je Li men pozvao da pušta muziku. Kako kaže, ucurivao se i u "Atrijum" nekoliko puta kao tinejdžer i bio DJ. Nije imao posebno ime za nastupe sve dok ga Dragan Gligorijević Cirkus vlasnik kluba "NS time" nije krstio u DJ Crni Dule i tako je ostalo do danas. 

− Od početka sam se zanimao za acid jazz, hip hop, mada sam na samom početku šaroliku muziku puštao, ali je uvek to bio breakbeat, liquid drum, trip hop, funk, new jazz, soul, funky jazz, rege… Drugačiji sam bio od novosadske ekipe koja je krenula pre mene i furala house i tehno, to je možda i stvorilo moju publiku. Gledao sam da izbegavam popularnu i domaću muziku jer sam pretpostavljao da većina mase zna te hitove. Kod mene je svaka deseta pesma prepoznatljiva, ali uvek je u nekom editu. U srednjoj školi sam upoznao pokojnog Saleta Francuza koji imao kolekciju diskova i izvršio je veliki uticaj na mene. I buraz iz Beča koji je ozbiljan kolekcionar i ima preko 3.000 ploča je uticao na mene. Na njegov nagovor, krajem devedesetih godina počinjem da kupujem i skupljam ploče. Miroslav Simić File koji je tada držao "Šmaug" nagovorio me je da se profesionalno bavim "didžejisanjem". Devedesete godine prošlog veka, pre nego što ću preći samo na ploče, proveo sam sa rancem na leđima punim diskova. Tad sam bio rezident na Bećarcu, nultom Exitu, u NS time-u – čuli smo od Duleta.

Naš sagovornik je nakon odsluženja vojnog roka bio i ugostitelj, držao je "Nexus", piceriju na Avijatičarskom naselju. 

"Izba" za sva vremena 

Šljakanje na građevinama u Austriji, Dule je morao da prekine zbog infarkta. Kad se oporavio krenuo je po Novom Sadu u potragu za poslom. 

− Video sam oglas za "Izbu" i da mi je neko rekao da ću posle "Nexusa" opet završiti u šanku, ne bih mu verovao. Ostao sam u "Izbi" šest godina, sve do njenog zatvaranja. Imao sam tamo lepih iskustava i poznanstava, ali sam bogami mnogo i radio jer se dešavalo da radni dan bude kao vikend. Zatvaranjem ovog mesta, Novi Sad je puno izgubio. "Izba" je imala taj vajb sa izložbama, svirkama, književnim večerima. Bila je opušteno mesto, u centru, a opet povučeno i skriveno od svih tih fensi lokala i gungule. Žao mi je zbog zatvaranja i ne prođe dan da mi neko ne priđe i pita kada će se ponovo otvoriti. Jednostavno, ljudima nedostaje ovaj kafić. "Oblomov" je sličan s tom opuštenom atmosferom, ali nema više takvih mesta u gradu. Sad sam u "Gerili" koja je druga priča i namenski klub za svirke i stand up nastupe – prisetio se poznati šanker. 

Njegovo ime se vezuje i za prvu drum and bass žurku u Novom Sadu, a organizovao ju je davne 1999. godine. Parti je prošao odlično, a "NS time" je bio poprište ovog istorijskog događaja. Takođe, iza sebe ima projekat "Natural born groovers" koji je sa kolegom DJ Zupany producirao i objavio za inostrane izdavačke kuće. 

− Većinu ploča sam kupio u Beču, nešto malo u Parizu i ostatak kod nas na berzama. Nemam puno vinila, možda oko 500, ali je sve to probrana mjuza. Nikad nisam kupovao na metar (smeh), nego uvek ono što volim i što mi treba za DJ set. Imam i neke singlice koje pretpostavljam da vrede dosta, jer su izdavane u 500 primeraka, ali svakako ih neću prodavati. Nemam unapred pripremljene setove za nastup, već puštam kako me energija ponese, a ljudi su ti koji te nose i bez kojih nema zabave. Oni me pokreću, i dalje đuskam kao klinka (smeh) dok puštam ploče. Ljudi mi stalno prilaze i lepo je što su im neke žurke ostale u sećanju, ali ne mogu svakog da se setim jer toliko je partija prošlo. S obzirom da sam imao prilike da živim i radim u inostranstvu, mogu reći da je naša masa prilično muzički edukovana u odnosu na raju preko. Ipak smo mi imali bugarske kasete tokom građanskog rata, pa smo mogli da pratimo muzičke trendove. Slabo pratim klabing scenu, osim onih izdavačkih kuća koje me zanimaju. Volim da čujem dobru muziku i novog izvođača, ali nekako je previše elektronike u ovom što je popularno kod mladih. Pojavili su se i novi pravci, ali me ne tangiraju nešto. Ne kapiram te vajbove, mislim na taj trep – objasnio je naš sagovornik.

Nema mesta gde Dule nije vrteo ploče, širom bivše Juge, u inostranstvu, a osim pomenutih novosadskih mesta u našem gradu bio je rezident i u "Babylonu", "Gusanu", "Bunker hillu", a sad ga redovno možete čuti u "Oblomovu" i "Fridi". Možda ga se neki sećaju i sa radija. Radio 021, In radio i Dunav su bili njegova kuća. Kako je objasnio, na Radiju 021 je bio fantastičan osećaj dok se nalazio na Radničkom univerzitetu jer si gledajući Novi Sad sa poslednjeg sprata imao utisak da celom gradu puštaš muziku. 

− Odlična ekipa je bila na 021. Kebra nam je bio muzički urednik, a spomenuo bih i Nenada Kesića Šekija koji je 2002. godine doveo Sofa Surfers u Novi Sad. Došli su autobusom koji je zapravo bio studio, a MC je preko video-bima uživo gostovao iz Njujorka. Koncert u Letnjem bioskopu je pokidao, bio je decenijski ispred vremena i jedan je od boljih koje sam gledao u životu. Ima nas u Novom Sadu koji ne odustajemo od ploča, da ih ne nabrajam sad sve, znaju ljudi. Taj zvuk vinila nekako ima svoj šmek i šum kao i život. Fascinantno mi je da se ploča pojavila pre više od 100 godina, a i danas funkcioniše na kvalitetnom nivou. Suštinski nema razlike između DJ-a na pločama i CD-u, ali ja više cenim ovo prvo. Nisam od onih koji se nameće, ali me ljudi znaju i dalje pozivaju da puštam muziku. Poslednjih godina često sam na svadbama gde puštam setove kao u klubovima, pa je zanimljivo videti sve generacije kako đuskaju. Ne mogu ni da se setim svih nastupa koliko ih je bilo, ali izdvojio bih set pred nekoliko hiljada ljudi na Filmskom festivalu u Sarajevu gde je cela ulica bila zatvorena. Tokom ovih decenija bilo je nekih neprijatnih situacija, ali ništa ozbiljno. Sećam se jednog Rusa koji me je celo veče u "Gusanu" grlio, ljubio, pa lupao po glavi i tražio nešto naše. Posle ga je njih četvoro iznelo koliko se odvalio (smeh) – zaključio je svoju priču Crni Dule.

Ako vas put ne nanese u neki klub, svadbu, festival na Duletov moćan groove, možda ga sretnete na evropskim drumovima kako jezdi na svojoj enduro Hondi. 

Zabeležio: Dejan Ignjić