NOVOSAĐANI: Iranac i stomatolog, a, pre svega, naš sugrađanin

NOVOSAĐANI: Iranac i stomatolog, a, pre svega, naš sugrađanin

Kada je, pre 37 godina, kročio na novosadske ulice, znao je da će ostati u našem gradu. Kao stomatolog u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku postao je omiljen, a svojim pozitivnim stavom stekao je mnogobrojne prijatelje.

Hossein Farzihamedani rođen je 1960. godine u Iranu. U bivšu Jugoslaviju došao je sasvim slučajno, kada je 1985. godine posetio druga, svog zemljaka, koji je studirao u Tuzli. Trebalo je da posle toga ode kod sestre u Ameriku i ostane tamo, ali se taj plan vrlo brzo promenio, jer je odlučio da ostane da studira u našoj zemlji. Pošto je odluka pala na stomatologiju, polagao je prijemni na nekoliko naših Univerziteta, između ostalog i na novosadskom. Sve dalje je istorija, jer, kako veli naš sagovornik, sada zna pola grada, a druga polovina zna njega.


Susret sa Novim Sadom
za njega je bio, kako kaže, ljubav na prvi pogled.

Kada sam izašao na železničku stanicu i pogledao prema Bulevaru, pomislio sam da je to moj grad i znao sam da ću da ostanem ovde. Konkurisao sam i u Beogradu i Ljubljani, ali dileme nije bilo, rekao sam da odavde ne idem – priseća se on.

Srpski jezik je učio na razne načine. Posle kratkog kursa koji je prošao, u parku je upoznao jednog starijeg Novosađanina, sa kojim je svakodnevno razgovarao, a u bioskopu je beležio svaku novu reč koju bi čuo u nekom filmu. Ipak, tek kada je počeo da sanja na srpskom, znao je da ga je savladao.

Jezik ne množe da bude barijera između ljudi. Kad upoznaš suštinu jednog naroda, savladaćeš i jezik – tvrdi naš zanimljivi sugrađanin.

Dok je studirao, radio je kao pica majstor, budući da nije želeo da ga porodica finansira. Na završnoj godini fakulteta oženio se jednom Kikinđankom sa kojom ima dvadesetosmogodišnjeg sina Darjuša, a i nakon razvoda ostali su u dobrom odnosu.

U međuvremenu je stekao širok krug prijatelja, pa je ubrzo počeo da radi po privatnim ordinacijama. Međutim, njegova misija očigledno je bila da bude stomatolog u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, gde je zaposlen od 1997. godine.


Pre mene više njih je probalo da radi tamo, ali se nisu uklopili. Ja ovaj posao volim. Znao sam u startu da treba da ih gledam kao ljudska bića, bez ikakvih razlika. Tako sam i zavoleo tu decu i imamo baš lepu saradnju. I oni su mene zavoleli, zovu me raznim nadimcima: Jova, Doki, Dodi... Niko mi ne zna pravo ime – kroz smeh priča Hoze.

Novosađane opisuje kao iskrene, sjajne i društvene ljude i tvrdi da za skoro četiri decenije koliko je ovde jedva može na prste jedne ruke da nabroji ljude koji su ga razočarali. Naš mentalitet i temperament su mu u potpunosti legli, a članovi njegove porodice su ga razumeli tek kad su se i sami uverili u to, posetivši Novi Sad pre nekoliko godina.

Obišao sam razne svetske gradove i nigde u svetu nema ovakvih ljudi, koji ovoliko vole da se druže. Nećete nigde naći da se prijatelji svađaju ko će da plati račun u restoranu. Uvek su tu da ti se nađu, kad god zatreba – uveren je sagovornik portala Moj Novi Sad.

Hoze smatra da je, kada se negde doseliš, potrebno integrisati se u novu sredinu i prihvatiti i ispoštovati njihove običaje, što je njemu odlično pošlo za rukom. Tako se, veruje on, čuva struktura jednog grada.

U našem gradu mu se posebno dopada to što od jedne do druge udaljene tačke možeš stići za najviše 45 minuta peške, što u drugim velikim gradovima nije moguće.


Jako volim Kej i Limane, kao i deo kod Socijalnog gde ja živim. Dugo sam imao problem da se snađem na Telepu i Podbari, ali sada ih odlično poznajem. Dopada mi se arhitektura starih delova grada – kaže Farzihamedani.

Novosadski stomatolog često učestvuje u pab kvizovima, a kada za koju godinu ode u penziju, planira da se stomatologijom bavi iz hobija, a da mu sadašnji hobi – kuvanje, postane posao.

Volim da kuvam i kažu da sam dobar, često pripremam svojim prijateljima iranske ili italijanske specijalitete. Ideja mi je neka vrsta keteringa gde odlazim do domaćina i tamo pripremam i serviram sve – mašta Hoze.

Čime god da se bude bavio, verujemo da će biti uspešan, jer je njegova deviza, koju često pominje, da čašu uvek vidi dopola punu, a ne dopola praznu. Sa takvim optimizmom i stalnim osmehom, uspeh i zadovoljstvo su garantovani.

Oceni vest:
73
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Ratnik

    pre 1014 dana i 17 sati

    Sjajan lik, divna i iskrena osoba!!!!!!

    Oceni komentar:
    0
    30
  • Branko NS

    pre 1014 dana i 16 sati

    Suvise romansirana prica,pa Hossein ne zivi od plombiranja zuba,ima tu puno"vannastavnih" aktivnosti i lakih biznisa

    Oceni komentar:
    58
    7
  • Sava

    pre 1014 dana i 13 sati

    Covek radi u Domu u Veterniku...da li znate sa koliko truda i ljubavi treba raditi tamo? Pozdrav za Dr, bivši radnik Doma u Veterniku.

    Oceni komentar:
    1
    55
  • Lucifer

    pre 1014 dana i 12 sati

    Branko verujem da ste razocarani kao vecina ali verujte da jos uvek postoje pojedinci sa dusom za decu i zivotinje tako i taj gospodin baram leci tu nesrecnu decu. Maloli je.

    Oceni komentar:
    1
    35
  • Bisquiter

    pre 1014 dana i 10 sati

    Duša od čoveka! Spreman da pomogne. Omiljen.
    Divna je priča, lepo što ste je objavili.

    Bezgrešni @BrankoNS sramno šta pišete, što u Vašem malom životu imate hrabrosti da komentarišete o tudjim životima i o sopstvenom jadu da se zabavite ... "Ako nemate šta lepo da kažete, nemojte reći ništa "

    Oceni komentar:
    3
    28
  • Pjevacica

    pre 1014 dana i 10 sati

    Divan covek i dobar prijatelj.Velika sreca ga poznavati.

    Oceni komentar:
    3
    23
  • Zdravka Djukic

    pre 722 dana i 22 sata

    Poznajem gospodina.Divan covek kao i njegova porodica! Pozdrav za Huseina

    Oceni komentar:
    0
    5