Strože kazne za bacanje otrova po gradu i nadzor

Novi Sad je postao grad mržnje prema životinjama, i generalno, mržnje prema svemu, čak i deci, samo što to ne sme javno da se kaže.

Umesto da se bavimo ozbiljnim problemima urbicida, rasula od infrastrukture i zagađenja kao i potencijalne opasnosti zagađenja pijaće vode i izlivanja kanalizacija, narod se bavi tuđim ljubimcima, odnosno mržnjom prema istima kao i mržnjom prema bukvalno svim pa i najbezazlenijim životinjama u gradu (ovde ne govorim o nekakvim čoporima divljih pasa i sl).

Ne samo što su granice tolerancije toliko pomerene na nisko da redovno viđam kako se svađaju oko parkinga, pa i tuku, ili oko neke druge gluposti, nego se sad po gradu ležerno bacaju otrovi, teški neurotoksini od kojih je i vrlo mala kočina, vetar da dune, dovoljna da usmrti recimo dete i to na najgrozniji način. Ali šta to trovače briga. Nekom je smetalo nekoliko uličnih mačaka, tačnije oko 5-6 u ulici u kojoj živi par hiljada ljudi (izgleda da je to već previše mačaka za tako malo ljudi) i to što se neki od građana brinu o tim macama, pa je bacio otrove po ulici i stradao je jedan vlasnički mali maltezer. Nije da je ikog bilo briga.

Niko se nije ni potrudio da nađe trovača pošto to je izgleda manje bitno nego rešiti se par opasnih opakih mačaka koje se boje i svoje senke.

Vidim po komentarima da ima mnogo onih koji stvarno mrze pse. Generalno životinje. Kao "smrde", ostavljaju okolo nuspojave i to je otprilike to. To nam jako smeta. Ne smeta nam zagađen vazduh, ne smeta nam što nas truju svačim svakodneno, što nam trpaju ko zna šta u hranu, što je grad prekriven opušcima i plastikom. Što nam grade nove zgrade bukvalno ispod prozora i zagrade nam pogled zidom, bukvalno! Ali par mačaka u ulici to se odmah rešava otrovima.

Ti neurotoksini su ekstremno opasni, i toliko je bolna smrt od njih da ne znam kakvo čudovište moraš da budeš da bacaš to jer ti smeta par mačaka. I da te nije briga ko će da umre od toga. I da niko ne sme ništa da kaže jer trovači i mrzitelji su uvek u pravu i uvek su najglasniji čak i kad su u manjini. Jer su opasni, i ljudi ih se s pravom boje. Jer znaju da neko ko je spreman da baci neurotoksine po ulici gde se šetaju ljubimci pa i mala deca, je opasna osoba, osoba koju ne želite da naljutite.

Ja takve osobe više ne želim u svojoj blizini. Ako vam smetaju životinje, slobodni ste da se preselite na Antarktik. Ja nemam ništa protiv ni zelenila, ni ptica, ni mačaka, ni pasa mislim pod uslovom da nisu baš naučeni da napadaju (mada je to retko, ali nažalost ima). Ali ne želim čim malo vetar dune da udahnem otrove od kojih vam se likvifikuju unturašnji organi niti želim to drugima, I ti otrovi odlaze u zemlju i mogu da stignu i do podzemnih voda koje pijemo. Da li nam treba dodatnog opasnog zagađenja i otrova? Jer nekom smeta 5 mačaka?

Već smo tražili da se olakša sterilizacija uličnih životinja, a dobili smo još teže i gore zakone i sad je to još teže nego ikad. Ako već neće grad tu da nam pomogne bar nam pomozite da se rešimo bacača otrova. Što jeste krivično delo jer je OPASNO za sve, ali trovače baš briga. Drže u strahu ceo kraj. Dokle? Glasam za nadzor i strožije kazne jer ne želimo da neko umre ili se razboli od toga, dovoljno već ljudi ima rak i hronične bolesti, nasilja je već previše i preko svake mere, čak i u školama. Malo ljubavi i tolerancije prema svima pa i našim malim prijateljima bi ovom gradu dobro došlo.

Ali uzalud ja pišem...

Foto: ilustracija/pixabay.com