Moje iskustvo u Ledenoj šumi

Bez namere da hejtujem, čak štaviše, drago mi je što Novi Sad ima klizalište na otvorenom, u centru grada (mislim puno to košta nas oglodane poreske obveznike, ali neka košta, daj da se malo zabavimo),  ali sa namerom da kritikujem, evo opisa mog današnjeg provoda:

Uđem s klincima na jedna vrata (lepo piše ledena šuma), i ispadne pogrešna, jer je to samo kafić, a ulaz na klizalište je pored.   Ok. Uđem na druga vrata, tražim da kupim kartu i iznajmim klizaljke, a momak me uputi napolje, tj na jednu bližu kućicu, gde se rentiraju klizaljke, i jednu dalju kućicu, gde se kupuju karte.   Ok. Odem do kućice za klizaljke, a tamo piše da treba da dam karte na uvid.      Ok. Odem do kućice za karte, kupim karte, odem do kućice za klizaljke, gde se samo plaćaju klizaljke ali se klizaljke ne iznajmljuju, ali me zato pitaju koji broj klizaljki mi treba.  Odokativno rešim brojeve klizaljki, platim, dobijem papirić-računčić, i tek onda krenemo nazad prijemni deo klizališta. Dajem papirić-računčić za klizaljke, a momak me pita za ličnu kartu, da ostavim. Ok. Neočekivano ali ostavim ličnu.

Na sreću nije gužva neka, i krenem sa klincima na koji krug oko jezerceta, ali se razočaaram.

Kao prvo, ubije me vetar, ni duge gaće me ne spašavaju, klince i ne toliko – izdržljiviji su, a kao drugo i važnije, ne možeš ni da kližeš valjano, tj onako-malo puziš-kliziš-kilaviš iza parova koji se drže za ruke, roditelja sa decom koji se drže za ruke, decom koja se drže za ruke, i svaki čas se izvinjavaš što moraš da prođeš, i svaki čas skoro-naletiš na nekog ko iznenada promeni pravac kretanja, svaki čas kočiš, a nije baš i da znam da kočim u mestu...

I ne samo to što je staza uska pa ne možeš da prođeš, nego pri ivicama te uske staze – neočišćen i neporavnat led, za nekog opasan, za nekog nezgodan, u svakom slučaju – nanos snega-leda koji dodatno sužava stazu i čini ovu zimsku aktivnost još neprijatnijom nego što bi trebalo.

Već posle pola sata, smrznute muškosti i iščilelog zimskog entuzijazma i iščilelih 750 dindži, pitam klince da pokupimo prnje i odemo u toplije krajeve grada, npr, u fino zagrejani stan.

Poruka za sugrađane koji su zimogroživi kao ja: dobro se obucite, klizaljke na noge i pravo – u ledenu dvoranu spensa, gde je ipak doživljaj bolji. Ovo danas je bila egzotika koja se morala probati. I dovoljno za ovu zimu.