Daško i Mlađa: Volimo da budimo druge, ali ne i da rano ustajemo

Nije u svakoj zgradi u Novom Sadu isti ritam. Zavisi od dela grada u kom se nalazi, saobraćajnog okruženja, ali i od samih stanara. U ovoj zgradi koju smo posetili radni dan počinje od šest izjutra, zahvaljujući dvojici podstanara koje voli da sluša od ranog jutra čitava Srbija.

Ti podstanari zovu se Daško i Mlađa. Ovaj dvojac svakoga dana „Uzbudilnikom“ preko Radija B92 gimnastikom duha, budi i zagreva ogromni slušalački auditorijum od Preševa do Horgoša. Daško Milinović i Mladen Urdarević nedavno su i proslavili četvorogodišnju jutarnju smenu koja je počela na novosadskom As radiju, a nastavljena na B92.

Mlađa: – Daško i ja dugo godina radimo zajedno. Prvo smo radili jednu malu radio emisiju pre desetak-petnaestak godina. Onda smo dugo bili u CKM  magazinu, gde je on bio urednik, a ja pisac, tako da je bilo prirodno da ćemo u jednom trenutku ponovo raditi nešto zajedno. To se pokazalo na opštu radost da lepo funkcioniše, i onda smo 2011. godine pokrenuli ponovo radijski jutarnji program na lokalnom radiju sa pokrajinskom frekvencijom i tamo smo bili do početka 2014. godine. Onda smo dobili ponudu da pređemo na nacionanu frekvenciju i to je bila ponuda koja se nije mogla odbiti, jer je smisao radijskog rada da budeš na nacionalnoj frekvenciji, da te čuju ljudi od Niša do Sente.

Obojica se bavite muzikom, a to je u odnosu na vaš voditeljski posao u priličnom kontraritmu, jer andergraund egzistira u noćnom terminu. Da li je to vaša ideja da vodite jutarnji program ili je neko predložio?

Daško: – Poteklo je od predloga. Ali, ono što je prajm tajm na TV-u u osam uveče, to je na radiju jutarnji program od šest do 10 sati. Tada ljudi najviše slušaju radio. Ali najgori deo toga svega je, naravno, ustajanje. U životu sam želeo samo da ne ustajem rano ujutru. Ali, evo, to je bila žrtva na oltaru ostatka zadovoljstva, gde je sve super, jedino kada bi moglo da bude u drugom terminu, ali opet ne može, jer slušanost je samo ujutru. Svaka moderna radio stanica je dobra onoliko koliko joj je dobar jutarnji program, jer to privlači slušaoce. Mi smo ona lepa devojka pored novog automobila na sajmu koja služi da privuče ljude.
Mlađa: – Nije lako da se sve to poveže sa svirkama, ali dođe vikend pa odemo na svirku da gledamo ili sviramo, pa sutradan mamurluk. Jutarnja smena nije nam nešto bitno promenilo živote u smislu obaveza koje ne mogu da se postignu...
Daško: – ...ali ubija to što znam svakog dana gde ću biti u pet ujutru. Biću krmeljiv u krevetu i proklinjati sudbinu što moram da ustanem, ali već u šest mi je lakše kada ovo krene i kada krenemo da blebećemo. 
Mlađa: – Srećni smo što radimo ovo. To je najbitnije. I mislim da se to čuje u etru.

Pošto Daško i Mlađa bude Srbiju, ko budi Daška i Mlađu?

Daško: – Sat. Tužan je i nesrećan onaj koga budi sat. Ali moram da kažem da nema gore stvari od ustajanja pre sunca. Kad ustaneš, a napolju mrak. Ko kaže da se može navići na takvo ustajanje - e, ne možeš da se navikneš! Niti ćemo se navići! Ustajanje je pakao, ali vredi. 
Mlađa: – To je kao kad se vraćaš iz grada u svitanje. Loš osećaj. Zato volim da se vratim iz grada pre nego što sunce izađe. E tako mi je i kad se budim. Voleo bih da vidim bar malo sunca

Da li se dogodi da neispavani sednete ujutru pred mikrofon, pogledate se i nemate reč kojom biste započeli program?

Mlađa: – To nam se do sada nije desilo. Uvek imaš da budeš kivan na nešto ili nekoga, upao si autom u rupu dok si dolazio, ili su ti se pokvarila kolica pa si besan, nešto si video juče pa ćeš imati šta o tome da kažeš. 
Daško: – To je naš posao. To je kao da pozoveš vodoinstalatera, a on ti kaže „pa danas baš imam neku vodoinstalatersku blokadu“. Ako sam došao tu i ako sam već bio tehnički i zdravstveno sposoban da dođem, biće i dobre emisije. Utrenirani smo to da radimo.

Kako je biti vokalni dopisnik iz Novog Sada za beogradsku medijsku kuću?

Mlađa: – Odlično! Kao vojniku na karauli, koji je završio obuku. Na karauli si, van zbivanja, a nekako si opet u centru zbivanja i super je osećaj. Dobro je jer smo ostali da radimo iz Novog Sada, a to je ono što niko nije radio.
Daško: – Ni ja ne mogu da se setim ni jednog jedinog primera da je neki medij iz Beograda izmestio deo svog programa van centrale, tako da to smatramo uspehom. Pogotovo što to funkcioniše. Da iz Novog Sada ide program koji cela Srbija sluša, a opet da ne izgubimo taj naš novosadski fazon, a da pritom vodimo računa da bude jednako relevatno celoj Srbiji. Stvarno je lepo kad dobiješ ujutru poruku: „Ustao je Pirot i sluša vas“, ili slične poruke iz Kikinde, Smedereva, Bora. Imamo kartu Srbije na zidu i onda je pogledam ujutru i zamišljam kako se pale svetla dok mi pričamo, pa mi prija.

Sa jedne strane, u muzičkoj sferi pripadate andergraundu, a sa poslovne strane nalazite se na mejnstrim mediju. Koliko taj pogled iz andergraunda utiče na vaš rad u mejnstrim mediju?

Daško: – Na kraju krajeva i taj mejnstrim se osvežava povremeno uzimanjem iz andergraunda i to je uvek tako bilo. Sa druge strane B92 ovakav kakav je trenutno, koliko god tebi zvučao mejstrim, on je u odnosu na sve ostalo u radijskoj ponudi i dalje vrlo alternativan, dok su programi ostalih radio stanica toliko slični da se čini da je to jedna radio stanica.
Mlađa: –...Uz izuzetak Radija 202 na kom se još može čuti gitarska muzika, a ostalo su sve „Dženan“ radio stanice, da l' puštali domaću ili stranu „Dženan muziku“...

Kad smo kod toga, dosta pažnje u programu posvećujete tim likovima sa estrade. Da li u komentarisanju života u zemlji i šali na račun estrade imate podvučenu crtu preko koje nećete ići?

Daško: – Radi se pre svega o pristojnosti i kućnom vaspitanju. Nema potrebe da urlaš i da psuješ da bi rekao ono što imaš. Nekad je psovka dobra da daš sebi odušak, ali mi ne psujemo. Mnogo važnije je biti dobro shvaćen, precizno se izraziti, nego urlati. Tu gde živimo moraš biti svaki dan besan na nešto. I besni smo, ali mislim da postoji način da se to lepo objasni. Prvo sebi da ih objasnimo ujutru, jer mi vrlo često toliko rano ustanemo da ni nemamo neko tuđe mišljenje da čujemo na neku temu, već moramo mi da budemo ti prvi koji će izneti mišljenje. Nemamo gde da pokupimo stav, moramo sami da ga rodimo. 
Mlađa: Imamo alter ego - Porno lalu koji će reći ono što nas dvojica nikad ne bi rekli, zbog čega bi nas bila sramota, pa to ide njemu na dušu. Imamo neke načine na koje možemo sve da kažemo.

Grupa Kiss na vrhuncu popularnosti punila je stadione, a nakon koncerta kada bi poskidali maske, prošli bi pored fanova neprimećeni, neprepoznati. Kako se vi nosite sa takvom popularnošću u kojoj vas fanovi čuju, a ne vide?

Daško: - Naš radio je naša maska i taman smo popularni onoliko koliko želimo da budemo. Uvek mi je bilo važnije da budem dobar u tome što radim nego da budem popularan. Super je, recimo, kada smo sa našim drugarima iz „Državnog posla“, i onda ljudi kad ih vide prilaze oduševljeni, a svaki 96. dođe sa nama da se pozdravi, iako svih 96 zna za nas sa radija, ali ne znaju kako izgledamo. 
Mlađa: – Radio i TV nisu isti po pitanju popularnosti. Ti ćeš kao radijski voditelj sretati neke ljude koji će stati i porazgovarati sa tobom, ali nije ni blizu popularnosti TV lica koji maltene ne mogu da žive normalan život od zaustavljanja, fotografisanja...

Pretpostavljam da niste pravili planove za narednih deset godina što se tiče ovog posla, ali imate li neku neostvarenu želju u daljoj saradnji, recimo, da vodite noćni program?

Daško: - E to bi bilo super! Ako su isti uslovi, najidealnije bi bilo to. Ali meni je ovo toliko lepo da imam utisak da u nama ima još snage za nekoliko godina sigurno, da bih mogao ovo još dugo da radim. Nekako smo našli sve fino naštelovano kako nam odgovara. Meni je to super i voleo bih da to potraje. A mi smo multidisciplinarne ličnosti, ne možemo da radimo samo ovo, jer nam fali još sadržaja. Zato moramo da imamo i bend i da pišemo i crtamo i da se bavimo raznim drugim stvarima, društevnim aktivizmom, jer smo takvi, treba nam svašta... halavi smo u tom smislu.
Mlađa: - Složio bih se sa kolegom Milinovićem i ne bih ništa dodavao dalje! (smeh)

Ponosni na slušaoce

Daško: – Ponosni smo na svoje slušaoce što dišu s nama i gotovo. Sad ne znam da li su oni u našem ili smo mi u njihovom fazonu, ali to je nekako lepo. Pogotovo što se mi ne ulagujemo, ponekad govorimo stvari koje nisu nimalo popularne i zastupamo manjinsko mišljenje po mnogo stvari. I onda nam je drago da to nailazi na odobravanje. 
Mlađa: – Razmišljamo pozitivno, normalno i vidiš da puno ljudi raznih generacija postoji koji dele tvoje mišljenje po pitanju različitih sfera života i onda pomisliš - pa nije izgubljeno sve u ovoj zemlji.