Srbi sve manje piju alkohol, a evo i ko su najveće evropske pijanice

Potrošnja alkohola u EU je opala za 0,5 litara između 2010. i 2020. godine. Međutim, postoji nekoliko zemalja u kojima je potrošnja porasla.

Kada je u pitanju piće, čini se da su životne navike u velikoj meri promenile naš odnos prema alkoholu na bolje.

– Nijedan nivo konzumiranja alkohola nije bezbedan za naše zdravlje – upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ali je količina alkohola koju pijemo i dalje značajna, prenosi Euronews.rs.

Rizik od razvoja raka se značajno povećava kada se konzumira više alkohola. Zdravstvene vlasti pozivaju ljude da prestanu da piju alkohol ili barem da ga smanje.

Ali, da li zapravo uzimamo u obzir ova upozorenja?

Neki ljudi prestaju da piju alkohol u januaru, za takozvani "suvi januar". Brojke ukazuju na pad potrošnje alkohola u Evropi, ali je već pokazao znake usporavanja od 2000-ih.

Evropa je dom najvećih svetskih pijanaca

Kako se promenila potrošnja alkohola širom Evrope poslednjih decenija? Koje zemlje imaju najveću stopu smanjenja i porasta potrošnje alkohola?

Ukupna potrošnja alkohola se definiše kao godišnja prodaja čistog alkohola u litrima po osobi starijoj od 15 godina. Alkoholna pića se, dakle, "pretvaraju" u čisti alkohol. Podaci ne uključuju nezabeleženu potrošnju alkohola, kao što je domaća ili nelegalna proizvodnja.

Konzumacija alkohola se postepeno smanjuje u EU i Evropskom regionu SZO.

U EU, ukupna potrošnja alkohola po osobi od 15 i više godina opala je za 2,9 litara u poslednje četiri decenije, odnosno sa 12,7 litara u 1980. na 9,8 litara u 2020. godini, što odgovara smanjenju od 23 odsto.

Potrošnja alkohola u Evropskom regionu SZO, koji pokriva 53 zemlje, uključujući Rusiju i okolne zemlje, pala je sa 12 litara u 2000. na 9,5 litara u 2020., što odgovara smanjenju od 2,5 litra (21 odsto).

Uprkos ovom padu, evropski region SZO i dalje ima najviši nivo potrošnje alkohola po osobi na svetu.

Godišnje, svaka osoba koja ima 15 i više godina u Evropskom regionu popije u proseku 9,5 litara čistog alkohola. Ovo je ekvivalentno 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litra žestokog pića.

Godine 2020. godišnja potrošnja alkohola varirala je od 1,2 litara u Turskoj do 12,1 litara u Letoniji među 36 evropskih zemalja, uključujući EU, Veliku Britaniju, Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i zemlje kandidate za članstvo u EU.

Da li je "još jedna čaša" vredna toga?

U proseku, građani EU su konzumirali 9,8 litara alkohola.

Nemačka (10,6 litara) je imala najveću konzumaciju alkohola, među "velikom četvorkom" EU po ekonomiji i broju stanovnika, a slede Francuska (10,4 litara), Španija (7,8 litara) i Italija (7,7 litara). U Velikoj Britaniji merač je stao na 9,7 litara.

Gledajući promene na nivou zemlje između 2010. i 2020. godine, potrošnja alkohola je opala u 25 zemalja, dok je porasla u 11 zemalja.

Neke su zabeležile male promene, ali je većina zemalja pokazala značajne promene u ovom periodu.

Potrošnja alkohola je zabeležila pad od preko jednog litra u 14 zemalja, dok je, obrnuto, u 5 zemalja porasla u ovom periodu.

Irska i Litvanija zabeležile su najveći pad konzumacije alkohola u ovom periodu. U obe zemlje pad je bio za 2,1 litar, a odmah iza njih su Španija i Grčka (obe 2 litra).

Holandija, Francuska, Kipar i Finska takođe su zabeležile pad od preko 1,5 litara. Smanjenje je bilo i između litar i 1,5 litara u Srbiji, Belgiji, Hrvatskoj, Danskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj.

U EU je potrošnja alkohola opala za 0,6 litara između 2010. i 2020. godine.

Najveći rast imala je Letonija gde je potrošnja porasla za 2,3 litra.

Bugarska (1,4 litra), Malta (1,1 litar), Rumunija i Poljska (obe po 1 litar) takođe su pokazale značajan porast. Porast je bio iznad 0,5 litara u Norveškoj, Italiji i Islandu.

Kako je potrošnja alkohola značajno varirala širom Evrope, posmatranje procentualne promene je takođe koristan pokazatelj.

Grčka je zabeležila najveći pad od 24,1 odsto, a slede Holandija (20,9 odsto), Španija (20,4 odsto) i Turska (20 odsto).

Stopa pada je takođe bila preko 15 odsto u Irskoj, Srbiji, Litvaniji, Finskoj, Francuskoj i na Kipru.

Letonija (23,5 odsto) takođe je imala najveći porast procentualne promene.

Mnoge evropske zemlje su primenile niz politika za ograničavanje konzumiranja alkohola, kao što su oporezivanje, ograničenja dostupnosti alkohola i zabrane reklamiranja alkohola.

Međutim, njihova efikasnost je ometana lošom implementacijom na terenu i ograničenim resursima, prema OECD-u.

Promena u potrošnji alkohola između 2010. i 2020. (litara po osobi starijoj od 15 godina)

Uloga pola i obrazovanja u opijanju

Konzumacija alkohola se značajno razlikuje po polu i obrazovanju. 

U svim zemljama, muškarci su češće prijavljivali periodično opijanje nego žene. U 2019. godini, u proseku u zemljama EU, 26,6 odsto muškaraca prijavilo je periodično opijanje najmanje jednom mesečno u poređenju sa 11,4 odsto žena.

Najveći procenat teških epizodnih opijanja kod muškaraca prijavila je Rumunija (55,2 procenta). Ova stopa je bila iznad 35 odsto u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj i Belgiji.

Žene u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj i Irskoj pokazale su najveću stopu opijanja, koja je bila iznad 20 odsto.

Odnos teško pijanih muškaraca i žena pokazuje rodnu razliku. U 2019., odnos je bio 2,33 u EU, što ukazuje da su 2,33 muškaraca bili teški alkoholičari u odnosu prema jednoj ženi. Ovaj odnos bio je najniži u Irskoj (1,46), Islandu (1,63) i Nemačkoj (1,74).

Turska i Kipar su bili izvan granica u rodnom jazu u pijenju, gde je ovaj odnos bio preko 8.

Akademsko istraživanje sugeriše da rodne razlike mogu biti povezane sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. To takođe može biti povezano sa rodnim jazom u zapošljavanju i nižim prihodima.

Obilno pijenje je manje kod ljudi sa nižim obrazovanjem. Zašto?

Nivo obrazovanja je takođe važan u obilnom opijanju. Ljudi sa nižim nivoom obrazovanja nemaju veću stopu teških epizodnih opijanja u zemljama EU, osim u Letoniji.

U proseku, 12,5 odsto ljudi sa nižim srednjim obrazovanjem prijavilo je periodično opijanje, u poređenju sa 20 odsto ili više ljudi sa najmanje srednjim (22,3 odsto) ili visokim obrazovanjem (20,2 odsto).

Ove razlike značajno odražavaju veći kupovni kapacitet.

– Alkohol je pristupačniji za ljude sa višim obrazovanjem i višim prihodima. Međutim, kada se posmatra šteta od alkohola, teret je veći za ljude sa nižim socio-ekonomskim statusom – govori OECD "Izveštaj o stannju zdravlja u EU - 2022".

Najveća stopa jaza u obrazovanju onih koji su teški alkoholićari zabeležena je u Letoniji, Grčkoj, Estoniji, Bugarskoj i Litvaniji.

U ovim zemljama, stopa teških epizodnih opijanja kod ljudi sa nižim obrazovanjem bila je nešto viša nego kod onih sa visokim obrazovanjem.

Da li postoji bezbedan nivo upotrebe alkohola?

To je jednostavno pitanje sa jednostavnim odgovorom: Ne, ne postoji.

– Ne možemo govoriti o takozvanom bezbednom nivou upotrebe alkohola. Nije važno koliko pijete – rizik po zdravlje osobe koja pije počinje od prve kapi bilo kog alkoholnog pića – kaže dr Karina Fereira-Borhes, regionalni savetnik za alkohol i nedozvoljene droge u Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu.

Međutim, količina alkohola je i dalje važna.

– Jedina stvar koju sa sigurnošću možemo reći je da što više pijete, to je štetnije, ili, drugim rečima, što manje pijete, to je bezbednije – rekla je Fereira-Borhes.